KOJE SU RAZLIKE IZMEĐU DIGITALNE VALUTE I KRIPTO VALUTE?

Digitalne valute koje podržavaju centralne banke, poput potencijalnog digitalnog euro-a i digitalnog yuan-a, mogle bi da postanu stvarnost u narednim godinama. Za razliku od kripto valuta kao što su Bitcoin i Ethereum, ove valute obećavaju manje volatilnosti i veću sigurnost. Pored toga, imaće podršku njihovih monetarnih institucija odgovornih za obezbeđivanje finansijske stabilnosti.

Evropska Centralna Banka (ECB) proučava i analizira stvaranje digitalnog evra, pod konceptom digitalne valute Centralne banke. To bi bio „digitalni oblik novca centralne banke koji se razlikuje od stanja na tradicionalnim računima rezervi ili poravnanja“ i koji direktno zavisi od institucije, prema Banci za međunarodna poravnanja (BIS), u izveštaju „Digitalne valute centralne banke : osnovni principi i suštinske karakteristike´.

ECB postupa oprezno i veruje se da bi prve studije i testovi mogli da budu sprovedeni sredinom 2021. godine. Jedna od mogućnosti je primena u praksi formula zasnovanih na blockchain tehnologiji, iste one koju koriste kriptovalute poput bitcoin-a i ether-a. To bi Evropi omogućilo da ima alate koji omogućavaju veću transparentnost i praćenje izvršenih informacija, transakcija i kretanja, prema BBVA Research izveštaju „Digitalne valute koje izdaju centralne banke: karakteristike, opcije, prednosti i nedostatke“ .

Centralno emitovane valute iza kojih stoje centralne banke

Za razliku od ove dve kripto valute, koje takođe imaju DLT (tehnologija distribuirane centralne knjige), zvanično podržane digitalne valute izdavaće se centralno, a podržaće ih njihove centralne banke. „Jedna od razlika između digitalnog euro-a i bitcoin-a je način njihovog izdavanja. Iako su operacije, u slučaju euro-a, centralizovane i jedina koja ga može da ga izda je ECB, u slučaju Bitcoin-a to je potpuno drugačije“, kaže Alberto Munoz Cabanes, profesor na Odeljenju za primenjenu ekonomiju i Statistiku Nacionalnog univerziteta za obrazovanje na daljinu (UNED).

Pozivajući se na rudarenje kriptovaluta od strane korisnika. To je distribuirani proces koji se radikalno razlikuje od izdavanja valute od strane centralne banke, jer države mogu da ga izdaju bez ograničenja; dok je, na primer, monetarna masa bitcoin-a unapred definisana i neće preći 21.000.000.

Međutim, sa kriptovalutama se dešava nešto drugo. Za početak, budući da ih sami kreiraju korisnici, tek nakon stvaranja blokova i njihove verifikacije nove kovanice ulaze u opticaj. Odatle njegovu vrednost određuje tržište. „Sa ekonomske tačke gledišta, izvorne kriptovalute decentralizovanih i nedozvoljenih mreža, kao što su Bitcoin ili Ethereum, nisu usidrene na vrednost zakonskog sredstva plaćanja, već podležu ceni određenoj ponudom i potražnjom. Pored toga, mora se imati na umu da iza njih ne stoji pravno lice koje reaguje u slučaju tehničkih problema“, objašnjava Natalia Espanol, ekonomista iz BBVA.

„Jedna od razlika između digitalnog euro-a i bitcoin-a je način njihovog izdavanja“, kaže Alberto Munoz Cabanes, profesor u UNED-u

Još jedna od glavnih razlika je da bi digitalna valuta koju podržava centralna banka imala malu volatilnost u poređenju sa onom koju danas pokazuju kriptovalute. To je zbog, prema profesoru Munoz Cabanes-u, činjenice da dok centralne banke osiguravaju finansijsku stabilnost monetarnom politikom, u odnosu na vrednost drugih valuta, Bitcoin je promenlјiva valuta jer deluje na nezrelom tržištu, a ne podređen i pun očekivanja. Iako ekonomista ističe da to može da se promeni, što više upotreba kripto valuta postaje popularnija.

Kriptovalute iza kojih stoje korporacije

Takođe je vredno napomenuti da su projekti digitalne valute, iza kojih ne stoje centralne banke, već korporacije, predmet regulacije, kao što je Libra, sada Diem, projekat kriptovaluta iza kojeg stoji Facebook. „Postoje i druge vrste rešenja koja nastoje da kombinuju inovativne funkcionalnosti pronađene u kriptovalutnim mrežama sa većim garancijama za korisnike“, kaže Espanol.

Ove vrste valuta podržane su rezervom imovine institucije koja ih izdaje i mogu da budu manje rizične od kriptovaluta kao sredstva plaćanja. „Međutim, moramo da imamo na umu da, s obzirom na novinu ovih predloga, vlasti ih trenutno analiziraju i, prema potrebi, prilagođavaju finansijsku regulativu kako bi se prilagodile ovim vrstama rešenja“, objašnjava ekonomista BBVA.

Espanol takođe naglašava da „ove vrste rešenja, kada imaju globalni doseg i veliki broj korisnika, predstavlјaju značajne izazove za finansijsku stabilnost zbog njihovog sistemskog značaja“.

Karakteristike digitalnih valuta

Da bi izdala digitalnu valutu koju podržavaju centralne banke, nazvane akronimom CBDC, Banka za međunarodna poravnanja (BIS) navodi do 14 karakteristika koje ovu vrstu valute čine platformom koja se poklapa sa cilјevima finansijske stabilnosti koji upravlјaju međunarodnom monetarnom institucije. Prema BIS-u, najvažniji delovi CBDC-a su:

  • Konverzija i vrednost biće isti kao kod fizičkog novca i izbeći će se volatilnost
  • One će biti prihvaćene i dostupne za sve vrste mrežnih i offline transakcija 24/7
  • Nјihov trošak će biti nizak i gotovo nula u trenucima stvaranja i konačne raspodele novca
  • Oni će u svakom trenutku biti siguran i otporan sistem protiv mogućih sajber napada, kvarova ili poremećaja sistema
  • Oni će moći da funkcionišu između različitih bankarskih sistema
  • Oni će biti robusne i legalne valute zahvalјujući podršci centralne banke

U potrazi za primatom u digitalnim valutama

Trka za vođstvom digitalnih valuta već je započela i Evropa i Kina žele da preuzmu vođstvo i spreče da neregulisane kriptovalute budu glavni igrač u svetu digitalnih plaćanja. „Ove digitalne valute odgovaraju na interes centralnih banaka da se ažuriraju kako bi garantovale ispunjenje njihovih cilјeva i funkcija. Mnoge centralne banke istražuju uticaj izdavanja CBDC na finansijski sistem, dok su se druge odlučile za njegovo izdavanje i nalaze se u fazi razvoja. Takav je slučaj sa kineskom centralnom bankom, čija je digitalna valuta DCEP u fazi testiranja“, kaže Espanol.

Narodna banka Kine, ekvivalent ECB u Evropi, od aprila sprovodi testove njene digitalne valute uz pomoć četiri banke u zemlјi. S obzirom na snagu koju su dva azijska tehnološka giganta, EeChat i Alipay, stekli u okruženju digitalnih plaćanja, Kina od sada želi da preuzme kontrolu, videći koliko su ta sredstva plaćanja dobro funkcionisala u zemlјi. Cilј im je da digitalni yuan bude u potpunosti operativan do 2022. Dugoročno gledano, kineska vlada planira da njegova digitalna valuta zameni njenu fizičku valutu širom zemlјe.

Na međunarodnom nivou, azijski gigant gleda prema hipotetičkom scenariju u kojem bi njegov digitalni yuan postao svetski omilјena valuta. „Činjenica da ste prvia koji je lansirao njegovu digitalnu valutu omogućava vam da eliminišete interne probleme, kao što je„ crni novac“, istovremeno povećavajući vašu fiskalnu efikasnost, jer bi plaćanja poreza bila trenutna. Takođe bi omogućilo ubrzanje trgovine, jer su plaćanja trenutna“, objašnjava Munoz, koji podvlači značaj koji bi valuta ove vrste mogla da ima na međunarodne transakcije. Pogodnost ove vrste digitalnog plaćanja mogla bi da deluje kao podsticaj za brzo usvajanje od strane umešanih u to.

PREPORUČI PRIJATELJIMA I GLEDAJ MTEL TELEVIZIJU GODINU DANA BESPLATNO !!!

Iskoristite akciju Agencije Joker, gledajte 12 meseci EX YU tv kanale samo za 99€, uz to Vam sleduje 2 meseca GRATIS DAZN!

Po ceni od samo 99€ (BEZ UGOVORNE OBAVEZE) nudimo vam godišnju pretplatu za MTEL televiziju, plus boks resiver, plus poštarinu i DVA MESECA GRATIS DAZN APLIKACIJEhttps://mtel.shop/akcija

Ako vam je lakše pozovite nas Mob/Viber/WhatsApp: +4915166036170.

Ostavite komentar

I accept the Privacy Policy