Uticaj Ukrajinske krize na poslovanje u Srbiji

Otkako je počelo pitanje ukrajinske krize, 24. februara 2022. godine, ceo svet je osetio određene posledice. Indija će možda postati najveći izvoznik žitarica na svetu dok ruski oligarsi gube imovinu širom sveta. Ali kako je ova kriza uticala na poslovanje u Srbiji?

Poslovanje sa Evropskom Unijom

Evropska Unija je trenutno najvažniji trgovinski partner naše zemlje. Podaci Privredne komore Srbije (PKS) pokazuju da je 2021. godine vrednost uvezene robe iz EU bila 28,6 milijardi evra dok smo izvezli robu u vrednosti od 21,6 milijardi.

Međutim, Srbija je takođe pod velikim pritiskom Evropske Unije koja očekuje uvođenje sankcija Rusiji. Iako je Srbija glasala za rezolucije kojima se osuđuje agresija na Ukrajinu, još uvek nikakve mere nisu uvedene pošto trenutno nemamo alternativu ruskom gasu na koji se veliki broj stanovnika oslanja. Ukoliko Srbija nastavi da odlaže sankcije prema Rusiji, političke nesuglasice sa Zapadom su moguće i veoma opasne po trgovinu i poslovanje u Srbiji.

Poslovanje sa Rusijom

S druge strane, trgovina sa Rusijom je bila na uzlaznoj putanji, kako u uvozu tako i u izvozu. Na primer, podaci iz 2021. godine pokazuju da je izvoz vredeo 871,4 miliona evra i uvećan je za 9,3% u odnosu na 2020. godinu. Kada se poredi sa EU, vidimo koliko se manje zarađuje u Rusiji iako je to šesto izvozno tržiste Srbije.

Na rusko tržište, Srbija najviše plasira jabuke, hulahopke i automobilske gume. Prema podacima PKS, iz Rusije najviše uvozimo naftu i gas. Velike olakšice u ovom sektoru je doneo i Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU), zbog kojeg nema carine prilikom uvoza i izvoza u Rusiju.

Otkako je počela ruska invazija na Ukrajinu, trgovina sa Rusijom se odvija otežano pošto transport sada ide preko baltičkih zemalja, dok je problem i činjenica da su ruske banke isključene iz sistema SWIFT. Kako Srbija uvozi 26% prirodnog gasa i 18% sirove nafte i ulja iz Rusije, uvođenje sankcija bi svakako otežalo snabdevanje energentima dok bi takođe još više posledica videle kompanije koje se fokusiraju na rusko tržište.

Poslovanje sa Ukrajinom

Takođe ne smemo zaboraviti ni ukrajinsko tržište. Dok su EU i Rusija među glavnim trgovinskim partnerima, Ukrajina je ipak naše 29. izvozno tržište gde prodajemo mineralna i hemijska đubriva, beli lim, i pokrivače podova. Iz Ukrajine najviše uvozimo rudu gvožđa. Iako Ukrajina nije deo EAUE, saradnja je sa tom državom takođe bila u usponu pa smo tako 2021. godine uvezli 61% više nego u 2020. godini, a izvezli 45% više. Srpski izvoz je vredeo 163,6 miliona evra.

Problemi i posledice se već osećaju, pa tako firme kao što je Eliksir Zorka iz Šapca – koja izvozi mineralno đubrivo u Ukrajinu i Rusiju – ostaju bez mogućnosti plasmana robe. Kako Ukrajinu popularno nazivaju žitnicom Evrope, lako je videti da ova kriza ne samo smanjuje njihovu proizvodnju žitarica već takođe i potrebu za uvozom mineralnih đubriva.

Posledice po srpske kompanije

Nije Eliksir Zorka jedina srpska firma koja se suočava sa problemima. Na primer, tu je i fabrika automobilskih guma Tigar tajers iz Pirota, čiji je vlasnik francuska korporacija Mišelin grupa, koja mora da zaustavi proizvodnju zbog velikih logističkih i transportnih izazova. Ova fabrika koja zapošljava oko tri hiljade radnika izvozi automobilske gume u EU, Rusiju i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i bila je četvrti najveći izvoznik 2021. godine.

Hemofarm iz Vršca posluje u okviru nemačke farmaceutske kompanije Štada i izvozi lekove u Rusiju i Ukrajinu. Ova važna tržišta trenutno nisu ugrožena uprkos zastojima u transportu pošto su lekovi tipično izuzeti iz paketa sankcija.

Transport robe

Što se tiče transporta, put kroz Ukrajinu je bio najbrži put da se kamionima stigne do Rusije. Kako je počela invazija, vozači koriste zaobilazne puteve kroz Mađarsku, Slovačku, Poljsku i Belorusiju. Sasvim je normalno da su troškovi veći kako je put duži, što pogađa srpske kompanije koje izvoze sve, od hemijskih proizvoda do bele tehnike. Uz to, cene goriva nisu nimalo zahvalne a ponekad je potrebno točiti gorivo u zemljama gde je to skuplje.

Vrednost valuta

Kao što cene goriva utiču na vrednost transporta, tako vidimo i promene u stranim valutama koje takođe imaju veliki značaj za srpske kompanije. Na primer, vrednost ruske rublje drastično opada i mnogi ulagači potpuno napuštaju rusko tržište. S druge strane, vidimo jačanje američkog dolara. Firmama koje koriste strane valute je neophodno da prate kursnu listu banke preko koje posluju kako bi našle najbolji kurs pri konverziji i smanjile troškove.

Nestašice i poskupljenja

Smanjenje troškova izgleda kao nemoguć zadatak otkako je počela ukrajinska kriza. Prvo pandemija, pa sukob  u Ukrajini, doveli su do nestašica u raznim granama privrede, od industrije hrane do gaming tržišta.

Cene raznih energenata, proizvoda i namirnica nastavljaju da rastu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene su povećane za 9,1% u odnosu na mart 2021. godine, a najviše je poskupela hrana. Ovome su doprinele suše, uvećani troškovi proizvodnje kao i rast svetskih cena energenata i primarnih poljoprivrednih proizvoda. Kako Srbija proizvodi dovoljno žitarica i hrane, globalna situacija ne bi trebalo da u prevelikoj meri utiče na nestašice. Međutim, to ne znači da neće biti daljih nestašica i poskupljenja kako ukrajinska kriza nastavlja da se odvija.

Ukrajinska kriza je uticala na ceo svet i kako joj se ne nazire kraj, tek ćemo videti kakve će sve posledice ostaviti na poslovanje ne samo srpskih kompanija već i svetskih.

Isprobajte MTEL televiziju 15 dana besplatno: https://mtel.shop/probaj-besplatno

Po ceni od samo 99€ (BEZ UGOVORNE OBAVEZE) nudimo vam godišnju pretplatu za MTEL televiziju, plus boks resiver, plus poštarinu. https://mtel.shop/akcija

AGENTUR JOKER
Mainzer Landstr. 262
60326 Frankfurt am Main
Tel.: 069 / 73 91 46 61
MOB/WHATSAPP/VIBER +4915166036170
AGENTUR JOKER
Frankfurter Str. 13 – 15
63065 Offenbach am Main
Tel.: 069 / 82 37 81 16

Ostavite komentar